Sprovođenje Akta o digitalnim uslugama (DSA) treba da zaštiti medije, novinare ali i korisnike velikih onlajn platformi i društvenih mreža, a Crna Gora mora iskoristiti period prije učlanjenja u EU kako bi stvorila uslove za njegovo sprovođenje. Ipak, moramo biti realni u očekivanjima jer znamo kapacitete crnogorske administracije. Ovo su ključne poruke sa CDT-ove konferencije “Cijena nezavisnosti: Sloboda medija, održivost i evropske integracije na Zapadnom Balkanu”.
V.d. generalne direktorice Direktorata za medije Radica Zeković podsjetila je da je nedavno u parlamentu usvojen Zakon o sprovođenju Akta o digitalnim uslugama, da se njime Agencija za audiovizuelne medijske usluge (AMU) odredila kao regulator, te da puna primjena ovog akta kreće sa članstvom u EU.
“Njegova puna primjena sa svim obavezama i sankcijama ima odloženu primjenu, vezana je za članstvo u EU, taj dio koji važi za članice počinje kad uđemo u EU. Crna Gora treba da iskoristi period prije učlanjenja za obuku i podizanje tehničkih kapaciteta kako bi mogao da se implementira DSA”, rekla je Zeković i podsjetila da je opredijeljeno 0,05 odsto tekućeg budžeta Crne Gore za sprovođenje ovog akta.
“Zakonska osnova da bude bolje postoji. U EU ga zemlje različito sprovode. Cilj je da se uvede više odgovornosti na digitalnim platformama gdje se vrši distribucija medijskog sadržaja, preko algoritama se usmjerava šta dolazi do građana i kreira javno mnjenje”, rekla je Zeković.
Dodaje da se sprovođenjem ovog akta uvodi ograničenje proizvoljne moderacije sadržaja na velikim platformama, te da se mogu osporiti odluke platformi.
“Ako platforma ukine neki nalog, ukloni neki medijski sdržaj, učini ga manje vidljivim, ukine monetizaciju nekog sadržaja. Evropski akt o slobodi medija (EMFA) koji ćemo takođe sprovoditi propisuje da platforma 24 sata prije ukidanja medijima da priliku za odgovor”, kaže Zeković i dodaje da je jedan od ciljeva zaštita novinara na platformama od nasilja. “Pretraživači moraju da procjenjuju sistemske rizike i da ih ublažavaju. Bitno je da vam ne odgovara AI, jer mašina ne može to da radi kao čovjek kad su u pitanju napadi na novinare”, navela je ona.
Direktorica AMU, Sunčica Bakić, napomenula je da Agencija u ovom trenutku nije digitalni koordinator. “To će postati danom pristupanja Crne Gore u EU. U ovom trenutku je tijelo zaduženo za pripremu da danom pristupanja Crne Gore počne da implementira DSA kao zakonski tekst i na svojoj teritoriji. Agencija u ovom trenutku nema kapacitete, niti je to za očekivati u ovom trenutku. Transformišemo se od regulatora tradicionalnih medija, dominanantno televizije i radija, ka reguatoru digitalnih usluga”, rekla je Bakić.
“To je jedna velika, potpuno nova nadležnost za koju mi u ovom trenutku nemamo ni dovoljno ljudi, ni znanja, ni sposobnosti, ali ovaj zakonski tekst predviđa uslove koji u ovom trenutku izgledaju dovoljni da Agencija u jednom kratkom roku počne da radi na tome”, dodala je ona.
Kađe da se iskreno raduje toj novoj fazi – implementacije.
“Sa implementacionim zakonom samo je, na neki način, uređen jedan generalni okvir kako će to funkcionisati. Nas i dalje čeka neka zakonska prilagođavanja na sektorskom nivou. Pored Agencije koja će koordinisati tim procesom uključen je veliki broj sektorskih institucija, nadležnih za različite oblasti, od zaštite podataka do regulatora za ljekove. Cjelokupan set digitalnih usluga, sve što na neki način zadire u različite sektorske oblasti moraće da se uklopi u jedan sistem. Svi znamo kapacitete crnogorske administracije i treba da budemo realni u skladu sa tim očekivanjima”, kazala je Bakić.
Direktorica Centra za promociju civilnog društva BiH, Aida Daguda, poručuje da svi znamo kako digitalne platforme utiču na javnost i na ljudska prava, ali napominje da je “put do pakla popločan najboljim namjerama”. “Iz najboljih namjera je ovaj akt donešen, ali treba da vidimo koje su naučene lekcije do sada, bilo je dosta negativnih efekata, došlo je i do cenzure, na primjer o ratu u Palestini”, kazala je Dagida.
“U velikim platformama AI radi moderaciju sadržaja, to je dovelo do toga da nezavisni glasovi i njihovi sadržaji budu skinuti zbog ključnih riječi”, dodaje ona.
Pitanje je, kako kaže, šta se može učiniti da se to umanji. “Važne su jasne procedure, važno je izvještavanje o skinutom sadržaju, da to bude jasno, ne samo na nivou obavještenja i zbog sistema žalbi, koji je jako bitan – da bude jednostavan i da ne oduzima puno vremena. Samo u prethodne dvije godine bilo je 50 miliona riješenih žalbi, samo zamislite koiko vremena i truda je trebalo da se te žalbe razmotre i napišu”, kađe Daguda.
Govoreći o rješavanju problema na medijskom tržištu i koncentraciji vlasništva u medijima i uticaju na medije, Bakić je rekla Crna Gora mora da razumije ulogu i veličinu svog tržišta i da na neki način posmatra svoja očekivanja u skladu sa tim karakteristikama.
“Crna Gora je jedna od 28 evropskih regulatora koji odlučuju kako će se postupci pokrenuti prema nekoj digitalnoj platformi. Ima svoj glas, ima mogućnost uticaja. Zavisi od nas hoćemo li taj uticaj iskoristiti” rekla je ona.
“Medijska regulacija je sve svoje nade uložila u DSA i EMFA. Ako ovo ne “upali”, to neće biti samo naš problem. Ne postoji trenutno bolji put, druga ideja kako da se onlajn proctor, koji je postao toliko značajan, reguliše”, dodala je Bakić.
Daguda dodaje da je pitanje je kakvi su mediji koje imamo u region. “Koliko imaju integriteta, pitanje je i ekonomske održivosti, marketing ide ka platformama, mediji su pod političkim pritiskom, tu su i SLAPP tužbe, ko god želi da ima mali medij – to je jedna vrsta mazohizma, postalo je gotovo nemoguće održavati ga”, kaže ona.
“Koji je to pravi model – to je mješavina raznih pristupa: pronalaženje nekih novih poslovnih modela. Sve je više medija koji traže od svojih pratilaca podršku, da podrže njihovo postojanje. Bitni su i projekti, ali su oni i opasni za medije u smislu da je to neka vrsta šok terapije. Napišete, dobijete projekat i onda nastaje pakao od administrativnih zahtjeva, projekti su obično kratki. I šta kad prestane projekat? “ rekla je Daguda na konferenciji koju je organizovao CDT u saradnji sa Centrom za promociju civilnog društva (CPCD), Thomson media, Metamorfozisom, SCIDEV-om i Kosovo 2.0.