Dva rukom napisana transparenta jedan pored drugog na najmasovnijem prvomajskom protestu u Beogradu: jedan simbolizuje trideset godina borbe za radna prava, a drugi jedan od najvažnijih studentskih pokreta u Evropi. „Mašinci protiv mašinerije“, koji studenti vredno nose na sve proteste u poslednjih šest meseci, našao se rame uz rame sa „Oružarima“, transparentom radnika fabrike „Zastava oružje“ iz Kragujevca, koji s njima pohodi sve značajnije proteste poslednjih trideset godina.
Radi se o dva najobičnija bela platna nataknuta na po dve motke, na kojima je običnom farbom i autolakom donekle nevešto ispisano „Oružari“ i „Mašinci protiv mašinerije“ – dve legende iz dva različita veka u rukama potpuno različitih generacija simbolički predvode ljude i viore u borbi za zajedničke zahteve.
To je simbolička slika najvećeg protesta za Prvi maj u Beogradu, ali i promene društvene klime, do čega su dovele studentske blokade i protesti pokrenuti nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu u novembru prošle godine.
Procene su da se ispred Vlade Srbije Prvog maja okupilo 18.000 ljudi koji su došli na poziv studenata u blokadi, ali i pet sindikalnih centrala, koje su prvi put zajedno iznele zahteve za izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku. Do ove saradnje, koja je do skoro delovala kao nemoguća, došlo je zahvaljujući studentskim naporima – još u ranoj fazi formiranja pokreta uvideli su da im je za postizanje uspeha u borbi potrebna i bliža veza sa radnicima i radnicama. To je, nakon inicijalnog sastanka sa liderima svih sindikalnih centrala, dovelo do formiranja zajedničke radne grupe koja je radila na predlogu izmena radnog zakonodavstva.
Stavljanje radnih i socijalnih prava u prvi plan borbe studentskog pokreta predstavlja važnu prekretnicu polugodišnjeg građanskog bunta u Srbiji. Time su studenti prepoznali potrebe onih koji su nesebično stali uz njih i podržali njihove zahteve od samog početka, a to su pre svega prosvetni i univerzitetski radnici i radnice, kao i niz radničkih grupa iz drugih grana.
Put ka izborima
Studenti pet državnih univerziteta u blokadi, zajedno s kolegama sa privatnih visokoškolskih ustanova i maturantima srednjih škola, mesecima uporno pokazuju svoju privrženost borbi za zahteve koje su postavili pred vlast.
Dok ovaj tekst nastaje, grupa studenata maratonaca trči ka Briselu, a veće grupe pešaka se iz Novog Sada i Beograda kreću ka Loznici, gde se organizira novi veliki protest i u fokus stavlja borba protiv rudarenja litijuma u tom delu zemlje. Sličan put prelaze i grupe biciklista i bajkera, a ispred kolona su često i traktori poljoprivrednika koji podržavaju proteste. U svakom mestu kroz koje prolaze studente i studentkinje dočekuju građani sa suzama na licu. Jasan je to znak da se veliki deo ljudi u Srbiji oslobađa straha – ne samo da vide mogućnost političke promene u zemlji, nego i sami u njoj uzimaju učešće.
Nakon što su studenti pozvali građane i građanke da se organizuju preuzimajući modele direktne demokratije koji se sada praktikuju na fakultetima, u selima, opštinama i naseljima diljem Srbije formirani su građanski zborovi, kao i zborovi radnika i radnica u delatnostima kao što su zdravstvo, prosveta i predškolsko vaspitanje. Opet po ugledu na studente, članovi i članice zborova pešače – od jednog do drugog mesta, od protesta do blokade – sva ta hodanja postaju mesta političke razmene i politizacije građana, od kojih mnogi do nedavno nisu učestvovali u političkom životu zemlje.
Simpatije različitih društvenih grupa koje su studenti strpljivo gradili prerasle su u konkretnu političku podršku. „Studenti“ su postali najjača politička snaga u zemlji, što potvrđuju i različita istraživanja javnog mnjenja. Svesni toga i činjenice da aktuelna vlast neće ispuniti njihove zahteve, kao i da same blokade i protesti ne predstavljaju dovoljnu pretnju moći vladajuće većine, studenti već neko vreme unutar svojih plenuma razgovaraju o različitim modelima političke artikulacije i participacije u cilju razrešenja društvene krize.
Ono čemu su se mnogi nadali i priželjkivali, studenti su konačno saopštili pre nekoliko dana. Izneli su zahtev za raspuštanjem Narodne skupštine i raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora.
Time je započeta nova faza borbe. Za sada nije jasno koliko će trajati ni kojim će putem voditi njene učesnice i učesnike.
Iz malog broja izjava koje su studenti pojedinih fakulteta dali ovim povodom, može se zaključiti da planiraju da predlože izbornu listu koju bi činili ljudi iz društvenih grupa koje podržavaju i koje su pružale podršku studentskom pokretu. Pominjani su i različiti modeli po kojima bi izborna lista mogla bila formirana, ali jedina stvar koja je u ovom momentu izvesna je da studenti u okviru svojih radnih tela tek treba da donesu odluke vezane za dalje korake u parlamentarnoj borbi.
Prva prepreka je sama Narodna skupština u kojoj SNS ima sigurnu većinu i pored realnog gubitka kontrole nad društvenim tokovima, a koju će koristiti da bi sprečio raspisivanje izbora sve do momenta koji Aleksandar Vučić proceni pogodnim. To ne znači da ne treba vršiti pritisak, pošto dosadašnja borba protiv ovog režima pokazuje da Vučić ipak reaguje, čak i pravi greške, kada dođe do remećenja njegove ustaljene matrice kontrolisanja političkog polja i medijskih narativa.
Da bi Vučićeva vlast bila pobeđena na glasačkim mestima, naročito u okviru izuzetno loših i nepošteno postavljenih izbornih uslova, potrebna je veoma široka i nesebična saradnja u okviru opozicije. Rad na stvaranju te kohezije i realnog upošljavanja opozicione infrastrukture u korist studentske liste je još jedna značajna prepreka pred studentskim pokretom. Međutim, prethodnih meseci je toliko kilometara pređeno i toliko lekcija naučeno da, uz svu obazrivost, nema razloga da ne verujemo da je društvo u Srbiji spremno za veće korake.
delegat: Marko Miletić