Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu danas će nastaviti sa radom, a njegovi kopredsjednici su iz CDT-ovog podkasta poručili da postoji politička volja da se dođe do reforme.
Poslanik Pokreta Evropa sad (PES) i kopredsjedavajući u Odboru za sveobuhvatnu izbornu reformu, Vasilije Čarapić, upitan da li očekuje da se reforma izbornog zakonodavstva konačno desi, odgovorio je potvrdno.
„Ja mislim da postoji politička volja za izbornu reformu i kapacitet je bolji nego ikad, ja mislim da će se desiti“, rekao je Čarapić.
Poslanik DPS-a i kopredsjedavajući u odboru Nikola Rakočević podsjetio je da se izborna reforma jednom dogodila, da je postavljen izborni sistem koji ima svoje manjkavosti. „Imao sam prilike da pravim komparativne analize, nije naš sistem truo, ipak potrebna mu je reforma i nadogradnja posebno u skladu sa preporukama OEBS-a i Evropske komisije i to je naš najvažniji zadatak na putu ka EU. Mislim da je to toga svjesna vlast i opozicija i mislim da postoji nikada veće interesovanje i jednih i drugih“, rekao je Rakočević.
Dodaje da je atmosfera među partijama dobra i da nema loših tonova. „Nije tajna da se zakasnilo sa sazivanjem sjednice zbog međupartijskih konsultacija, jedan dio razloga zbog kojeg nije održavana sjednica je jer sam bio odsutan, bio sam u SAD u službenoj posjeti“, kazao je Rakočević.
Istakao je da građani ne treba da imaju nikakvu dilemu da odbor služi da se izbrišu razlike između političkih subjekata. „Te razlike će ostati, ne služi odbor da bismo se politički pomirili, ali treba da pokaže da vlast i opozicija uprkos razlikama mogu da funkcionišu, posebno kada je evropska agenda u pitanju“, kazao je Rakočević.
Čarapić je kazao da će se na sjutrašnjoj sjednici odbora izabrati članovi iz NVO i akademske zajednice i najavio intenzivan rad. „Između svake sjednice će biti dosta „pozadine“ a sjednica će biti efikasno tlo gdje ćemo veliki broj pitanja rješavati i imati konkretan napredak“, kazao je Čarapić.
Treba nam reforma a ne preglasavanje
Poslanik PES-a je dodao da niko u odboru nema namjeru da se ide u preglasavanje već da se ide u reformu izbornog zakonodavstva. Upitan da li sukobi u Vladi oko imenovanja direktora Uprave policije mogu uticati na rad Odbora za sveobuhvatnu reformu izbornog zakona, Čarapić je odgovorio da ne mogu.
„Stvari koje se ne tiču izbornog zakonodavstva ne mogu biti problem u radu odbora, niti to može biti bilo koja dnevno politička stvar. Bitno je da mi kao odbor postignemo konsenzus, to je suština odbora“, naveo je on.
Rakočević ipak smatra da dešavanja u Vladi mogu uticati na rad odbora. „Sasvim je moguće da će politička gibanja uticati. Sigurno će partije vlasti ukoliko budu izlazile iz Vlade biti manje konstruktivne. Što se naš tiče izbor direktora UP se ne tiče odbora, da pristupamo odboru iz političke vizure mi ne bi u njemu bili dok je Andrija Mandić predsjednik Skupštine. Kada god neka tema koja treba da bude na odboru se iz njega izvuče, budite sigurni da će opozicija a i predstavnici vlasti koji su odgovorni izaći iz odbora“, kazao je poslanik DPS-a.
On je rekao da su odboru stigle prijave šest predstavnika iz nevladinog sektora za tri otvorene pozicije a da su se iz akademske zajednice prijavila tri kandidata za dvije pozicije. Kaže da je bitno da se oni izaberu što prije jer bi u suprotnom imali loš početak rada.
Čarapić je, komentarišući ranije pokušaje reforme izbornog zakonodavstva i odbijanje opozicije da tome učestvuje zbog drugih političkih zakona kazao da je to bilo kratkovido od opozicije. Mi kao novi subjekt smo prošli kroz ovaj sistem i vidimo da ga treba promijeniti, kapiramo sve nedemokratske metode koje se mogu primijeniti, ali ne želimo da pobijedimo i da te metode ostanu“, rekao je Čarapić. On je, komentarišući situaciju u Šavniku, kazao da bi PES, da bi se izbjeglo ponavljanje takvih situacija, bio spreman da uđe u neku vrstu reseta, odnosno da pristane da skrati mandate u drugim opštinama kako bi se održali svi izbori u jednom danu.
Upitan da izabere najbitnije tačke izborne reforme Čarapić je naveo da je prioritet birački spisak, te pitanja da li Crna gora želi otvorene liste, sve izbore u jednom danu te regulacija finansiranja političkih subjekata.
Rakočević je takođe birački spisak naveo kao prioritet. „Čišćenje biračkog spiska, prihvatiću to da radimo ako mi nađete jednu državu na svijetu koja ima sistem da jedno lice može da glasa u dvije države. Jasno je da postoje politički subjekti koji će se opirati tome. Dezinformacije i misinformacije, ali znamo da postoji jedan subjekt koji od toga profitira. Treće je finansiranje političkih subjekata, bolje kontrole i da se preduprijedi da partije posežu za izvorima finansiranja koji mogu da čine ukupan proces netransparentnim“, kazao je Rakočević.
Mugoša: Prioritet je depolitizacija izborne administracije
Predsjednik Državne izborne komisije (DIK) Nikola Mugoša kazao je da je za njega prioritet depolitizacija i profesionalizacija izborne administracije. „Sve ono što se dešavalo 2023, problemi sa administracijom na više nivoa opredjeljuju negdje da ovo pitanje treba postaviti kao prioritet. Više puta sam ponovio da politički subjekti ne mogu biti sudije u utakmici u kojoj učestvuju“, kazao je Mugoša.
Druga je, kako navodi ažuriranje biračkog spiska. „Alarmantni su podaci koje imamo, da je približno 540.000 birača u spisku a prema preliminarnim podacima popisa imamo 630.000 stanovnika, ne morate biti ekspert da vidite nesrazmjer. Treći prioritet finansiranje političkih subjekata i kampanja“, rekao je Mugoša.
Precizirao je da DIK ali i OIK treba da se profesionalizuju, da budu sačinjene od eksperata koji imaju iza sebe mjerljive kriterijume. „To znači distanciranje od partija kao aktera u administraciji. One treba da imaju neku ulogu u procesu, da delegiraju potencijalno svoje članove da budu kontrolori ali bez prava glasa. Broj članova treba reducirati na pet do sedam“, kazao je Mugoša.
Čarapić i Rakočević saglasni su da izbornu administraciju treba depolitizovati i profesionalizovati.
Govoreći o otvorenim listama i individualnim kandidaturama Mugoša je o tome treba razmišljati. „Otvorene liste omogućavaju veću neposrednost izražavanja prava glasa. Ona u krajnjem slučaju vodi direktnoj komunikaciji političara sa bazom, na kraju jačanju demokratske kulture u društvu i distanciranju u odnosu na ono što predstavlja lojalnost u odnosu na političke subjekte i njihovu hijerarhiju. To može donijeti da imamo ljude sa integritetom koji će bolje osluškivati šta građani imaju da kažu. Izazov bi mogli biti zastupljenost žena i manjinskih naroda kao ljudi koji dolaze iz manjih sredina“, kazao je predsjednik DIK.
Projekat “Inkluzivni dijalog za napredak društva” sprovodi Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) u saradnji sa Centrom za demokratsku tranziciju (CDT), uz podršku Evropske unije, posredstvom Delegacije EU u Crnoj Gori. Projekat je kofinansiran od strane Ministarstva javne uprave Crne Gore. Podkast predstavlja isključivu odgovornost Centra za demokratsku tranziciju (CDT) i ne odražava nužno stavove donatora.