Svaki četvrti građanin/ka Crne Gore kaže da je u posljednjoj godini povjerovao u dezinformaciju jednom nedjeljno, a svaki deseti jednom dnevno. To pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) uradila agencija Damar.
Najveći broj građana/ki, njih 27,8 odsto, kaže da je u posljednjoj godini povjerovalo u dezinformaciju na nedjeljnom nivou, 23,9 odsto na mjesečnom nivou, dok je njih 11,2 odsto povjerovalo u dezinformaciju na dnevnom nivou. Skoro petina građana/ki (18,5 odsto) smatra da nijednom nije povjerovalo u dezinformaciju.
Nešto manje od polovine ispitanika (48,9 odsto) navodi da su najveći broj dezinformacija uočili na društvenim mrežama. Više od trećine navodi domaće medije (37,1 odsto), više od desetine navodi regionalne medije (12,1 odsto).
Više od polovine ispitanika (54 odsto) smatra da su svi mediji u Crnoj Gori isti i da podjednako šire dezinformacije. Sa ovom tvrdnjom nije saglasno 36 odsto građana, dok svaki deseti nema stav o ovom pitanju. Dvije trećine građana smatra da prosječna osoba u Crnoj Gori ne mari za tačnost informacija, već vjeruje u ono što želi.
Više od dvije trećine građana/ki Crne Gore (69 odsto) smatra da dezinformacije predstavljaju značajan problem u Crnoj Gori, od čega više od trećine (35,6 odsto) navodi da one predstavljaju veliki problem naše zemlje. Nasuprot njima, svega 4,5 odsto građana navodi da dezinformacije uopšte nisu problem u Crnoj Gori. Istraživanje pokazuje da što je više obrazovanje građana/ki, to oni više smatraju da dezinformacije predstavljaju, u većoj ili manjoj mjeri, problem u crnogorskom društvu.
Iako ovako veliki broj građana/ki ocjenjuje dezinformacije kao problem u našoj zemlji, istovremeno preko dvije trećine njih (68,4 odsto) ocjenjuje lošim rad državnih institucija na polju borbe protiv dezinformacija, od čega nešto više od četvrtine (25,5 odsto) taj rad ocjenjuje veoma lošim. Svega 16 odsto građana/ki ocjenjuje pozitivno rad državnih institucija, a gotovo isti broj njih (15,6 odsto) nema stav o tome.
Po mišljenju najvećeg broja građana/ki (28,9 odsto) ključnu ulogu u sprečavanju i suzbijanju dezinformacija u Crnoj Gori treba da ima Agencija za elektronske medije. Više od petine (22,4 odsto) smatra da po ovom pitanju ključnu ulogu treba da ima Vlada Crne Gore, dok gotovo svaki peti građanin smatra da to treba da bude tužilaštvo.
Gotovo polovina ispitanih (49 odsto) smatra da bi propisivanje finansijskih kazni bila najefikasnija mjera za sprečavanje i suzbijanje dezinformacija u Crnoj Gori, dok njih 45,6 odsto smatra da bi to bilo usvajanje nekog posebnog akta o suzbijanju dezinformacija. Interesantno je da građani kao posljednje opcije za suzbijanje dezinformacija „vide“ uvođenje medijske pismenosti u školske programe (17,7 odsto) i edukaciju građana (18 odsto).
Čak 70,5 odsto građana smatra da Vlada Crne Gore treba da preduzme mjere za ograničavanje objavljivanja lažnih informacija, čak iako bi to podrazumijevalo ograničenje slobode govora, dok njih 29,5 odsto smatra da je prioritet zaštita slobode govora, čak iako to podrazumijeva mogućnost širenja lažnih informacija.
Građani/ke ne konsultuju nadležne kada sumnjaju da je nešto dezinformacija
Kada smatraju da je neka informacija u medijima ili na Internetu lažna, najveći broj ispitanih (27,5 odsto) se najčešće konsultuje sa prijateljima ili porodicom. Tek jedan odsto građana/ki konsultuje nadležne državne institucije.
Više od tri četvrtine građana/ki (77,3 odsto) navodi da kada čita neku informaciju, obraća pažnju na naziv medija, dok njih 61,5 odsto obrati pažnju na to da li je naslov pristrasan. Na ime autora teksta, odnosno ime novinara pažnju ne obraća više od polovine građana/ki (53,9 odsto). Takođe, 63,5 odsto ne obraća pažnju da li na sajtu postoje informacije o uredništvu medija.
Čak 72 odsto građana/ki smatra da može da prepozna lažnu vijest, dok manje od petine (18,8 odsto) smatra da to ne može da učini.
Pritom, svaki drugi ispitanik smatra, za sebe, da može bolje da prepozna lažnu vijest od prosječne osobe u Crnoj Gori.
Manje od polovine građana (46 odsto) smatra da prosječna osoba u Crnoj Gori može da prepozna lažnu vijest.
Istraživanje javnog mnjenja je sprovedeno u periodu od 6. do 16. februara, na uzorku od 1000 građana/ki.
Ovaj projekat finansira Ambasada SAD u Podgorici. Mišljenja, nalazi, zaključci ili preporuke koji su ovdje iznešeni su stav autora i ne odražavaju nužno stav Stejt dipartmenta/Vlade SAD.
Darvin Murić,
glavni urednik portala Raskrinkavanje.me