Političkim elitama uvijek nešto preče od reforme izbornog zakonodavstva

Političkim elitama uvijek nešto preče od reforme izbornog zakonodavstva

16/02/2021

Za reformu izbornih zakona i promjene u državnim organima koji sprovode izbore ne treba čekati da izbori dođu, a političke elite su pokazale da im je uvijek nešto važnije od izbornog zakonodavstva, poručeno je sa panela „Integritet institucija za sprovođenje izbora“ održanom u sklopu konferencije „Kako do izbornog integriteta“ koju je organizovao Centar za demokratsku tranziciju (CDT).

Na konferenciji je upozoreno i da bi sadašnja situacija u Ustavnom sudu, gdje trenutno sjedi pet od sedam sudija, mogla dovesti do problema ukoliko taj sud bude morao odlučivati o pitanjima vezanim za izbore, nikšićke, ili bilo koje druge.

Predsjednik Državne izborne komisije (DIK) Aleksa Ivanović poručio je da ne treba čekati izbore da se neke stvare mijenjaj.

„Nije legitimno čak ni u izbornoj godini mijenjati a ne dok se sprovode izbori“, ukazao je Ivanović.

On je poručio da zagovarada se usvoje preporuke CDT-a da se sjednice DIK-a prenose.

„Javnost ima pravo da vidi kako DIK donose odluke, kako se iznose argumenti, treba da se nađe rješenje da javnost vidi šta je naša argumentacija“, kazao je Ivanović.

Profesor Đorđije Blažić da, ako se misli, da izborni sistem treba graditi samo da bismo ga gradili, onda smo svi žestoko omanuli.

„Ovo nije pitanje izbronog sistema u mjeri u kojoj se daje na značaju, ovo je pitanje mnogo krupnije od izbornog sistema. Ovo je pitanje postojanja ili nepostojanja države Crne Gore. Ako ćemo da pričamo o državi, onda ćemo o državi da pričamo samo kada ima legitimne državne institucije. Imamo li mi državne institucije? Nemamo, počnite od parlamenta pa nadalje. Problem izbornog sistema nije samo model izbornog sistema, nego mnogo krupniji problem“, kazao je Blažić.

On je istakao da moraju pstojati odvojeni državni od lokalnih izbornih organa.

„Nama je DIK partijski organ, nama su birački odbori partijski. Pa gje mi živimo? U partijskoj državi. Ne zanima me koja je partija u pitanju, uopšte, ali me interesuju institucije. DIK je državni organ, a onda imate pravni biser, DIK ima svojstvo pravnog lica. Ja sam jednom pitao – čime trguje DIK? To je uvod u pravo, ne mogu organi imati status pravnog lica“, dodao je on.

Izvršni direktor CDT-a, Dragan Koprivica, ocijenio je da su političke elite demonstrirale da im je uvijek nešto važnije od izb zakonodavstva. „Ne može se opet priuštiti da uslov za reformu izbornog zakonodavstva bude jezik, nacionalnost ili nešto treće za reformu izb zakonodavstva“, rekao je Koprivica

Poslanik DPS-a Nikola Rakočević smatra da za reforme izbornih zakona, vlasti i opoziciji najmanji zajednički sadržalac moraju biti evropski kriterijumi.

„Vidjeli smo da nova većina ne mari za to. Nisam siguran da se pokazuje i sa jedne i sa druge strane politička i društvena spremnost da napravimo dogovor. Nema ko sa kim nije posvađan, kako mislimo da na taj način postignemo dogovor?“, kazao je Rakočević.

DIK, dodao je on, treba da bude profesionalni organ.

„Ne mješoviti, ne partijski, isključivo profesionalni. Kada se krenulo u profesionalizaciju DIK-a, tadašnja opozicija je to odbila sa obrazloženjem da će DPS kontrolisati te konkurse. U redu, sada su vlast, ponuda i dalje važi, treba da se profesionalizuju DIK i opštinske izborne komisije“, naveo je poslanik DPS-a.

Izvršni direktor Centra za građanske slobode (CEGAS) Boris Marić, ocijenio je da je je DIK, odbijanjem da verifikuje mandat poslanici URA, Suadi Zoronjić, zbog čega je opozicija osporavala usvajanj izmjena Zakona o slobodi vjeroispovijesti, a predsjednik Milo Đukanović ih kasnije vratio parlamentu na ponovno glasanje, izašla iz nadležnosti.

„DIK treba da uradi svoj dio posla, da saopšti što je do nje, a na parlamentu je samo da verifikuje, ni on ne glasa, tu imamo onu izvornu volju, volju birača i građana“, ocijenio je Marić. Ivanović je pojasnio da je, kada je dobio dokumentaciju od Skupštine vezanu za mandat poslanice UEA, u mejlu od članova DIK-a tražio da se izjasne.

„I dobio sam odgovor, pet protiv, četiri za i ja sam bio uzdržan“, rekao je predsjednik DIK-a.

Govoreći o Ustavnom sudu, i činjenici da njemu fali dvoje sudija, Ivanović je kazao da ga to zabrinjava.

„Možemo da dođemo u poziciju da se opet neka čuda dešavaju. Politički predstavnici moraju da sjednu da se dogovore. Nisam srećan ako dođe do izbora sudija samim dogovorom, ali se mora sjesti i dogovoriti“, rekao je on.

Rakočević je kazao da sada imamo 5 sudija Ustavnog suda, a on dodnosi svoje odluke većinom članova. „Kada bi se spustio broj ispod  četiri stvorio bi se problem. U tom smislu neće biti tehničkih problema, ali suštinskih imamo“, naveo je Rakočević.

Izvršna direktorica Centra za ženska prava, Maja Raičević, ukazala je da ovom sazivu parlamenta imamo manji procenat žena nego u prošlom.

„To da svaka četvrta osoba na izbornoj listi bude žena nije dovoljno da se dostigne ta kritična masa od 30 odsto žena u parlamentu. Pola stanovništva čine žene, a procenat žena na mjestima odlučivanja ne odgovara procentu žena u stanovništvu i zato ne možemo govoriti da je ovo demokratsko društvo“, kazala je Raičević.

Koprivica je, komentarišući predizborna dešavanja u Nikšiću, i uticaje sa strane, pitao da li postoji način da se tome stane na kraj.

„Ovaj proces u Nikšiću se kreće put potpunog besmisla“, ocijenio je on.

Marić je kazao da je zadogađanja u Nikšiću najbolje reći – bez komentara.

„Preovladao je politički izraz, posebno su ga prihvatili dva dominanatna politička subjekta u ovom trenutku. Ja nisam za to da se normira neka zabrana, ja sam ubijeđen da je crnogorsko društvo zrelo i da će iz ovoga izaći jače“, naveo je Marić.

Ivanović je kazao da su izbori u Nikšiću i bilo koji izbori ispit za ovo društvo.

„Ako mi imamo u stav i proklamovane vrijednosti i nismo sposobni da ih zaštitimo onda smo svi na gubitku“, kazao je predsjednik DIK-a.

Rakočević je kazao da on ne bi mijenjao izborni sistem „da se zaštitimo od spoljnih uticaja“.

„Mi imamo u Ustavu to zapisano, a ako nismo kadri zađtitit Ustav onda nam ni zakon ne treba. Vi u Srbiji imate na televizije sa nacionalnom frekvencijom koje imaju emisije o izborima u Nikšiću. Ako naše društvo sa tim ne može da se izbori zdravim razumom, onda nijedan ustav ni zakon ne može da nas zaštiti“, zaključio je Rakočević.