Politike otvorenosti i transparentnosti zahtijevaju reformske vlade i glasne zagovornike na najvišim državnim i društvenim funkcijama.
To je poručeno na konferenciji “Važnost poštovanja prava na slobodan pristup informacijama za otvorenost državne uprave” koja je CDT organizovao povodom Međunarodnog dana slobodnog pristupa informacijama, uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED).
Istraživačica i predstavnica organizacije “Partneri za demokratske promene Srbije” Kristina Kalajdžić kazala je da u Srbiji ne postoje strateški dokumenti koji uređuju politiku otvorenosti javne uprave.
„Srbija je u okviru evropskih integracija preuzela razne obaveze. Tendencija je da se sve te obaveze formalno ispunjavaju, eventualno se neki zakoni i strategije donose, ali u primjeni nema poboljšanja“, navela je Kalajdžić.
Ona je poručila da je ključno mijenjati svijest državnih službenika, kao i da je neophodno uključiti proaktivne pojedince.
„U Srbiji sada najveći pristisak dolazi od organizacija civilnog sektora. Sada se taj glas mnogo više čuje nego ranije. Mislim da smo mnogo bolje povezani međusobno, kao i da smo povezani sa međunarodnim organizacijama koje bi trebalo da imaju uticaj na donosioce odluka“, navela je Kalajdžić.
Kako je saopštila Kalajdžić, u narednom periodu je potrebno uključiti građane i stvoriti aktivnu zajednicu.
„Nama je mali tračak nade to što smo dobili novi parlament koji je višestranački, što nije bio slučaj sa prethodnim, i sada imamo veća očekivanja. Imamo očekivanje da će se u narednom periodu mnogo više baviti onim što je uloga parlamenta“, rekla je Kalajdžić.
Istraživačica udruženja građana “Zašto ne?” Amina Izmirlić Ćatović saopštila je da se u Bosni i Hercegovina ne postoji politika otvorenosti i odgovornosti.
“Imamo veliki jaz u otvorenosti između različitih institucija, ne možemo govoriti da postoji politika otvorenost koja se primjenjuje“, navela je Izmirlić Ćatović.
Ona je rekla da je za uspostavljanje odgovornosti i otvorenosti institucija neophodna povoljna politička klima.
„Situacija u Bosni i Hercegovini u prethodnom mandatu bila složena. Susrijetali smo se sa opstrukcijama ali i blokadama zakodavne i izvršne vlasti. Za neke promjene i izgradnju odgovornosti i otvorenosti bi nam trebala neka povoljna politička klima, a naredni izbori su potencijalna šansa. Za to je potrebna politička volja i sprema, da se krene u izradu propisa koji su jasni i razumljivi i koji će se prvenstveno primjenjivati“, poručila je Izmirlić Ćatović.
Programska menadžerka Metamorfozis fondacije iz Sjeverne Makedonije Mila Josifovska Danilovska, istakla je da je jedan od osnovnih preduslova za ostvarivanje prava građana povećanje povjerenja u institucije, odnosno veća odgovornost institucija.
„Zahvaljujući našim aktivnostima na ovom projektu, Vlada je odlučila da reguliše i promoviše institucionalnu otvorenost kroz posebnu strategiju. Za razliku od ostalih zemalja, Sjeverna Makedonija je za sada jedina zemlja koja je donijela tu odluku, što je za nas veliko dostignuće“, pojasnila je Josifovska Danilovska.
Ona je navela da je Strategiju prepoznala i Evropska komisija u svom izvještaju kao “jedan od glavnih stubova reforme javne uprave“. Ipak, Josifovska Danilovska ističe da je evidentna stagnacija u sprovođenju ove strategije i da polovoina aktivnosti nije ispunjena.
“Naša preporuka je da se ova strategija produži i prilagodi društvenom kontekstu i političkim uslovima“, kazala je Josifovska Danilovska.
Ona se saglasila da je politička volja je bitan faktor za funkcionalnu javnu upravu, te da je bitno i prepoznavanje dobrih praksi prethodnih saziva vlasti i njihova implementacija u budućnosti.